Evo, kad smo se dečko i ja odlučili za zajednički život...tada smo i odlučili nabaviti si kućne ljubimce, prva je došla maca, a dva dana kasnije pas. Maca je udomljena u Rijeci, a Čiči u Puli od žene koja je plakala kad se morala rastati od njega, ali nije ih mogla sve zadržati. Bio je tako zbunjen kad je došao kod nas, sav prestrašen, sakrio se iza kauća i nije htio izać....siročić mali. A sad je pravi vrag, misli da je sve njegovo!

Bart je dosao iz Zagorja u autu, jedva smo dosli doma, ali nije udomljen u nekoj udruzi. Prvo je vladao u garazi a sada ima cijelo dvoriste samo za sebe=).

ja se još uvijek sijećam prvog dana kad je minnie došla, imala sam 10 god, i od uvijek voljela pse,... od minnie mama je živjela par ulica od nas i imala leglo, tata mi je jedan dan rekao da ćemo uzeti jednog psića, jer sam se ja svaki dan poslije škole ostajala igrati s njima,... par dana sam bila kod bake i taj dan kad sam trebala ići doma sam pitala mamu preko telefona da li smo dobili psića, a mama je rekla kaj pričam gluposti, kakvog psa (majka mi se boji pasa, sada samo nepoznatnih),... kad sam došla sva tužna i razočarana doma, mama mi se prvo ispričala jer nije znala da sam pričala s tatom o psu, a onda me poslala po nešto iza kuće, a kad tamo veselja,.... najslađe štene na svijetu,... to mi je jedna od najdražih uspomena u životu,...

pošto sam ja veterinarska škola,u školu možemo voditi pse.jedna frendica je našla aru,i dovela ju u školu da ju neko udomi.meni je dala da ju čuvam pod jednim satom,i bila mi je tako slatka da sam ju odlućila udomiti.mama ispočetka nije bila sretna kaj sam ju dovela,al ju je zavolila nakon 2 dana

Super mi je ovo da možete furati pse u školu! A moji peseki su došli ovako: sestra i ja smo najprije željele kupiti nekog manjeg psa, no onda smo razmislile i skužile da ih nema potrebe kupovati kraj toliko njih za udomiti! Preko jednog kontakta smo došle do Toteka, bio je kod jednih veterinara koji imaju petnaest pasa, mačke, pticu,...Posvetili život napuštenim životinjama, jedan od njih je bio Toto, nađen sa strganom nogicom u potoku, oni su ga zbrinuli, a mi udomili toto nije mješanac, jazavčar je, ali jedan od moja dva, Riki, je mješanac. Njega i brata su našli isti ti ljudi sa samo tri dana u snijegu, othranili ih i spasili. Brat je ostao kod njih, a mi smo udomili Rikija. Od tada su Toto i on nerazdvojni i jako vezani za nas!

oduvijek sam željela psa, al je tu bio faktor MAMA koja nije popuštala!al sad ju razumijem jer je rekla da ne želi psa na lancu jer joj ga je onda žao. dečko je znao kolko volim pse i bacio se na posao - kupio je sve potrebno za ogradu oko kuće i vlastitim rukama ju je postavio! on je želio njem.ovčara, a meni je bilo svejedno jer sam znala da si sama ne mogu priuštiti dobermanna kojeg sam željela il nekog drugog velikog čistokrvnog psa. Ivica je isto brzo odustao kad je vidio cijene za njemačke ovčare - naime dosta novaca je otišlo na ogradu pa... mama i ja smo tih dana bile u Međugorju kad me Ivica nazvao i rekao da je našao u oglasu da netko želi udomiti peseke i otišao je tamo. bila sam u početku malo razočarana jer je odlučio otići po psa bez mene. joj a kad sam ga prvi put vidla - ležao je na hodniku i gledao me! bio mi je tak slatki al ružan. odmah sam ga zavoljela, al sam i dalje tvrdila da nije lijep.imam njegovu sliku dok ga je Ivica vozio u autu, al je na mobitelu i nemogu ju skinuti tj. ni neznam. a kako je Rem rastao postajao mi je sve ljepši! i sad kad ga netko vidi odmah veli kak je lijep pas!
dok sam bila u Međugorju Majka Božja mi je ispunila životnu želju i na tome ću joj cijeli život biti zahvalna a i svom dečku jer se potrudio da me razveseli!

Super mi je ovo da možete furati pse u školu!

i meni al nesmjemo baš prečesto,jer ometaju nastavu,ali pse koje pronađemo,ili mačke,lutalice uvjek možemo

Sad kad si pomislim, žao mi je da nisam i ja išla u veterinare....

Hm...
Teta moje prijateljice poklonila mi je moju pufnu. Nazvala sam ju Shapica, iako sam ju trebala nazvati Tochkica (ima jednu veliku power tocku na vrh glave). Posto vec imamo psa (njemackog ovcara) mama se nije slagala s mojom odlukom, ali ju je prihvatila. Shapica mi se tog dana kada sam ju dobila (na moj rodjendan) pomokrila na hlace

A slatkica, valjda je sva još bila zbunjena

A slatkica, valjda je sva još bila zbunjena
Hehe...Sigurno. Najbolje od svega je sto je moja prijateljica dobila njenog brata pa se povremeno vide...

Sad kad si pomislim, žao mi je da nisam i ja išla u veterinare....
Ja sam toliko žalila zbog toga, samo kad sam ja završila Osnovnu školu u Rijeci nije bilo veterinarske škole, otvorila se tek iduće godine a baš zbog tih stvari oko životinja, i praksa...jooj

Ajme koliko je meni puta došlo da vodim Totu i Rikija na faks, samo da sam mogla, ma svugdje bi ih vodila sa sobom i kad sada pogledam, mislim da bi me nekako najviše ispunjavao rad sa životinjama....

Ja mislim da bi tad bila na poslu 0-24h... sa životinjama....

Da i ja i ne bi mi bilo teško. Kada sam bila sa Rikijem na veterini i gledala ih kak rade, skoro pa sam im zavidila na tome....

Bok! evo da vam ispricam i nasu pricu. kada sam bila mala imala dobila sam na poklon jednog malog mjesanca maltezera i kokerspanijela. bio je presladak, ali i jako nestasan. mogla sam mu raditi sto sam zeljela,a on bi samo lezao i zadovoljno mahao repom. nakon dvije godine dobila sam malog brata i moj tadasnji pas medo postao je jako ljubomoran na njega. vise nikoga nije volio bas,a tu i tamo bi i mene jedva pogledao. morala sam ga dati baki zato kaj su tako roditelji zeljeli. nije bas bilo lako,ali svejedno sam ga cesto vidala,a vidam ga jos i danas i moram priznati voli me vise nego bilo koga drugoga. sada kada sma odrasla zazeljela sam ponovno takvo veselje i srecu kada dodem kuci. da me ceka nesto malo,slatko i razigrano. tako sam odlucila nabaviti ponovno peseka. slucajno sam nasla u oglasu zenu koja je poklanjala 2 mala mjesanca kokerspanijela i pinča. nazvala sam i otisla po njega. zeljela sam uzeti obadvojcu,ali netom prije nego sam dosla su jednoga ukrali. cim sam vidla koky-a tako se sada zove, znala sam da ga zelim. njegova mama nije bas bila presretna, gurnula ga je u kucicu i stala na vrata,ali morala ga je pustiti. kada sam ga doma dovela mama je bila presretna,ali baka, nju je vec malo teze bilo pridobiti da ostane,ali uspjela sam. prvi dan je bio miran i nista nije htjeo,niti jesti,piti.... no drugi dan je vec sve bilo puno drugacije, a sada ne mogu nigdje otici bez njega,jer to je plac kakav jos vidla nisam.

ja sam ruby našla preko oglasnika..i došla je iz Donje Zdenčine
kod Karlovca i vozila se sve do zagreba!

mi smo leu nasli preko emisije kucni ljubimci na hrt-u, prije 10 godina..
ja sam tad imala 3 godine....lea je bila ko mala okruglica! tocnije, kolko dugacka tolko i siroka hehehe
i tak..ugl odrasla sam s leom



pozz

Jutro je moja sestra našla u Rijeci. Išla je ujutro negdje (odatle mu i ime, hehe), i naišla na njega... pozvala ga na kavu, a on išao za njom cijelo vrijeme... otišla u kafić, i rekla da ne može s njom, ali da će se vratiti ona za 20 minuta, pa ako želi, neka ju čeka... i mislila je da je otišao, ali je on ipak čekao =) i tako je Jutro ostao s njom... a doselili su oboje prije dvije godine ovdje =)

a Maza je jednog jutra ušla u naše dvorište, kako sam ja sjedila na podu, stavila mi je šapu na rame, i počela se umiljavati... čudo jedno malo... i tako, ja sam je kao udomljavala, ali nisam to ni najmanje htjela... i odlučeno je na kraju da ostaje s nama... i bi, da nije morala otići put duge

Moj muž je oduvijek htio njemačkog ovčara. I bližio se moj rođendan, a obožavam peseke svih veličina i nedostajao mi je moj Molko mali ši cu koji je ostao kod mojih roditelja doma. Tako da mi se za moj rođendan pojavio moj Bonzi mješanac labradora i njemačkog ovčara s prekrasnim velikim očima i dugačkim nesigurnim nogicama pun buha i rana po tijelu.

Ja sam Doru uzela iz azila u sarajevu,i indu sam uzela od neke djevojke,koja je nju spasila od djece koja su je maltretirala...