Čovjek uopće ili rijetko razmišlja o nekim temama, dok mu se ne dogodi nešto u životu što ga prisili da se potpuno tome posveti. Tako je bilo i s Medom. Nikada se nisam susrela s hendikepiranim pesekom, bar ne ovako uskraćenim.

Prvih dana, tjedana, bilo je jako teško...pronaći pelene, svakodnevno kupanje, smirivanje Mede jer nije bio svjesan što može, a što ne, kreme za mazanje rana koje dobije od trenja, nabava kolica, vraćanje kolica, izrada kolica, skupi lijekovi, pregledi, tješenje Mede...

Bio je u depresiji, a i još uvijek ima dana kada samo tužno gleda....

Imate li vi psa koji ima probleme kojih prije nije bilo, ne mora biti hendikep, i kako se nosite s njima?

Pusa svima!!

Ari je sad već skroz slijep, više mu nema pomoći. mislim da mu je to jako veliki šok jer je prije bio stalno u pokretu, a sada je jadan ograničen. nikak da se skroz nauči gdje je šta, još uvijek se redovito udara glavom iako nikaj ne selimo i diramo. ponekad ko da zaboravi, pa krene po njuškici za ptičicama. orijentira se više na sluh nego na njuh (govorim mu gdje je kaj pa tako nekako funkcioniramo). ponekad izgubi orijentaciju, pa ode na drugu stranu, ja ga zovem, onda ga uhvati panika, pa tek zaluta. vani je u pravilu na lajni, malo ga pustim, ali odluta, pa dotrčim na njega, on se prepadne i sklupča. tek kada ga zavežem je siguran. sada i on više voli biti vezan u šetnji.
malo je bolje kaj se snalaženja tiče nego prije, ali još ima problema. naučili smo kada kažem pazi da je neka prepreka, pa sklopi oči i okrene glavu i prođe u pravilu bez udarca, kada podignem lajnu, znači da je povišeno i treba više dići šape. ali kada se kujice tjeraju, onda nikaj ne čuje. ja vičem pazi,ali sve uzalud, nagon je jači. zna se dogoditi da se u 3 koraka 3 puta udari...
i od frendice maltezer je slijep ali je potpuna suprotnost od Arija. nema problema pri snalaženju, ljudi niti ne kuže da ne vidi. nadala sam se da će i Ari tako, ali za sada nikaj od toga, možda vremenom, jer je Nel već godinama slijep. istina, on je uvijek bio miran, ko da nemaš psa, kaj kod nas nije slučaj. tako da mislim pošto on i prije nije bio baš aktivan, uvijek je bio miran, nije mu to tako teško palo, dok Ari nikak da se skroz nauči...

Jadničak mali..

Već i prije, kad sam čitala o Ariju, stekla sam dojam da je tebi puuno teže nego nama s Medom. Jer Medo ipak vidi i može se i sam snaći, uz našu pomoć.

Mi ga na krevetu, ili na tepihu možemo ostaviti na par sati i samoga kod kuće..može se kretati i zna kuda može, a kuda ne.
Kak ti to s Arijem rješavaš? A, miš mali, sigurno je sav prestrašen u mraku..
Uslijed čega je oslijepio? Ništa ne vidi ili vidi obrise?
Kak jede ?

Moji, da pokucam u drvo, nemaju nikakve probleme takve vrste i iskreno se nadam da neće imati, ali mnogi jazavčari (moj Toto je jazavčar) završe kao tvoj Medo pod starije dane zbog problema sa kičmom, tako da sam već dosta o tome čitala i čula.On je još mlad i pazimo na njegovu kičmu što više možemo, ja se iskreno nadam da neće do toga nikada doći, ali razmišljala sam već o tome, da do takvih problema dođe, učinili bismo sve da mu život učinimo što ljepšim i ugodnijim!

Zapravo ni jedan peso ne bi trebao ići stepenicama gore dolje, ne bi smio ići na dresure tipa sjedi, lezi , mjesto, dok mu kosti ne završe razvoj i još puno toga..

Tužno je kaj su nekad davno psi bili mnogo otporniji, ali genetskim prtljancijama znanstvenika, velikih uzgajivača , pasmine su oslabile i postale neotporne...bolesti kojih nije bilo, postale su kronične i neminovne u većini pasmina...

Ak će ti ikad , nadam se da neće, trebati pomoć vezano uz probleme kičme, uvijek mi se možeš javiti..

Puno ti hvala!

Da, svim tim silnim uzgojem, samo se zakomplicirala stvar! Znam da niti za jednoga psa nije dobro penjanje i spuštanje po stepenicama, na žalost je to neizbježno ako je pas veći, pa ga se ne može nositi, a živi u stanu...sva sreća, mi smo na prvom katu!

Jadničak mali..

Već i prije, kad sam čitala o Ariju, stekla sam dojam da je tebi puuno teže nego nama s Medom. Jer Medo ipak vidi i može se i sam snaći, uz našu pomoć.

Mi ga na krevetu, ili na tepihu možemo ostaviti na par sati i samoga kod kuće..može se kretati i zna kuda može, a kuda ne.
Kak ti to s Arijem rješavaš? A, miš mali, sigurno je sav prestrašen u mraku..
Uslijed čega je oslijepio? Ništa ne vidi ili vidi obrise?
Kak jede ?
ma kako bi nama bilo teže?? vama je sigurno teže, stalno mijenjaj pelene, pa kolica, pregledi, terapije, bole siročića šape... kako je Medi i vama, Ariju i nama, po meni, je sve to sitnica.

Ari dok je sam ima na raspolaganju kuhinju, našu sobu i hodnik (da previše ne hoda, za svaki slučaj, i u stanu zna izgubiti orijentaciju). samo mu donesem vodu u sobu jer ljenčina neće ići piti u kuhinju gdje mu inače stoje zdjelice. tako sam ga prije naučila, kada je bilo vruće, da mu donesem vodu u sobu, i tako je ostalo, iako sestra poludi i kaže da sam napravila debila od njega. a kada on dok je sam, neće jesti i piti, pa bar da malo popije, kad mu je već pod nosom.

mrak mu nije problem jer ionako ne vidi i ne zna jel svijetlo ili ne, tako da mu je svejedno, ne radi probleme radi toga. i u haustoru kada se ugasi svijetlo, nastavi dalje, ne kuži, dok je vidio, je stao i ni makac dok ne upalim svijetlo (uvijek je bio heroj).

kada smo krenuli kod Pirkića, poslao nas je na pretrage jer kaže da u 70% slučajeva je mrena posljedica dijabetesa i da hitno napravimo nalaz krvi jer od mrene neće uginuti, ali od dijabetesa hoće. i napravili mi sve kaj je rekao. hvala bogu nalaz je bio ok. mislim da je mrena genetska jer mu i brat ima (to je moj zaključak ). ne znam od koga su naslijedili. mama nije imala, a za tatu ne znam. a možda nije problem u 1. koljenu, nego negdje dalje, pa su tek sad oni naslijedili. za ostalu braću ne znam, mama je imala sveukupno 22 dječice (2 mužjaka, sa svakim 11 ).

ne vidi više nikaj. sad skroz ide napamet. lijevo oko je krenulo prije 2 god, a desno, kada smo prošlo ljeto krenuli na preglede (6. mj. je bio), malo se vidjelo da je plavkasto, a u 9. mj., kada je trebao na operaciju, se već pogoršalo. mrena jako brzo napreduje iako sam mu kapala oči (i danas mu kapam iako nema smisla). tada je još zjenica u desnom oku reagirala, u lijevom više ne, ali je već prošla god. dana, tako da mislim da niti u desnom oku više ne reagira i da je to sad već gotova stvar...

jede samo Hill´s sensitive stomach jer ima gastritis, pa je stalno na dijetalnoj prehrani. kada mu želudac proradi, par dana je samo na pilećim prsima i riži (tad mu je super, on bi stalno tako ). ne smije često niti pseće poslastice. svega je željan, pa kad mu i dam, jede ono kaj prije nije htio niti pomirisati od tih gluposti. a bolje i tako nego da smo stalno na injekcijama i da mu bude loše.

I ti imaš hrpu problema, samo kaj si se navikla.

I Pikiju je bila krenula mrena, zadnjih godinu dana, isto plavkasto oko, a i kužila sam da slabije vidi jer bi mu dugo trebalo dok bi skužio da mu se približavam, a i sluh mu je već, zbog starosti, bio slab...

Kak ste skužili da ima gastritis? Medo je, doduše prije, dok je mogao hodati i bio više u dvorištu s dečima, znao često jesti onu travu i povraćati. Sad toga, fala bogu, nema, al nikad ne znaš.

kak ste skužili da ima gastritis? Medo je, doduše prije, dok je mogao hodati i bio više u dvorištu s dečima, znao često jesti onu travu i povraćati. Sad toga, fala bogu, nema, al nikad ne znašZa pse je prirodno da kad osjete da im nije nešto dobro sa želucem da pojedu travu i onda izbace. Oni se tako očiste i Thor koji puta kad mu je potrebno pojede malo te trave i izbaci to nije ništa neprirodno.Iza toga mu je super.

Kak ste skužili da ima gastritis?
Ari je dosta često povraćao (šlajm i slinu) od prvoga dana kada je došao kod nas. rekla sam to gazdarici njegove mame i ona mi je rekla da je to normalno, tako se čiste. i ja sam to tako prihvatila.

vremenom mu je počelo jaaaaako smrditi iz njuškice. već mi je bilo toga dosta i za rođendan sam mu htjela kupiti neke bombone jer sam čula da postoje (protiv zadaha). cura u pet shopu mi ih nije htjela prodati i rekla je da odemo na pregled, jer takav katastrofalan smrad nije normalan. odveli smo ga i na čišćenje zubi jer sam mislila da je možda zbog kamenca (iako je veterinar rekao da nije tako strašno). a da ne pričam, često je znao toliko zasmrditi sobu da mi je bilo zlo od njegovih ispušetnih smradaca.

onda kasnije, kada je povraćao, od napora, ko da mu je ponestalo zraka, počeo se rušiti. ali čim bi se smirio i udahnuo, došao je k sebi i ko da nikaj nije bilo. otišli smo u kliniku Zoe na pregled (najgori mogući veterinari, neka slučajno nitko ne ide tamo. to nije samo moje mišljenje, nego većine Zagreba, samo kaj ja to onda nisam znala, nema šanse da bi tamo išli). kažem ja kaj se događa. napravili oni rendgen, pokazuje ona meni sliku i kaže: dobro ste zamijetili, njemu fali zraka. ima povećano srce (sportsko), trebalo bi biti preko 3 rebra, a njemu je preko skoro preko 5 (i stvarno na slici tako izgleda, ali mi je nije dala, to mora ostati kod njih). zatim ima vodu u plućima i zato se ruši. dala nam dijuretike da mu dam kada se sruši. kaže da opet dođemo na pregled, srce se pod terapijom ionako ne bi smanjilo i bilo normalno. kao, sve će biti ok, samo se ne smije umarati... i tak ja njemu davala tablete dok sam imala.

onda je jednom počeo povraćati sukrvicu sa slinom. otišli mi opet kod Zoe i ona mu dala injekcije, kaže to je gastritis i neki prah da mu dam sa vodom i neka sve popije. njemu je bilo dobro nakon terapije, ali je to bilo samo privremeno jer nam nije rekla kako dalje.

prešli mi u Remetinec veterinaru. pitaju me da kaj je njemu zapravo. kad sam sve pobrojala, skoro se onesvijestila. bilo joj je čudno jer je Ari tada imao 7 god. i nije bio baš star. pošalju nas ponovo na rendgen na faks. napravili mi ponovo pretrage. pitaju me i tamo u čemu je problem, kažem, on mi pokaže slike i kaže da je sve u redu. gastritis ima, to se vidi, ali veće srce i vodu u plućima ne. pita gdje smo bili, ja se "pohvalim". samo je rekao: da, sa njima imamo konstantno problema, stalno daju krive dijagnoze!! i oni mi dali slike. a kažu da se ruši zbog nešto slično epilepsiji, ali nije, i ne treba liječiti, neki skoz blagi oblik. rekao mi je kak se zove, slično ko epilepsija, ali nije, nisam zapamtila. vratili se u Remetinec sa nalazima, oni nam dali upute za dalje, kaj smije jesti i da sve ostalo izbacimo...

tako je već god. na Hill´su i super mu je. ne smrdi mu iz njuškice, rijeđe povraća, ne ruši se hvala bogu, ne ispušta vjetriće. proljev nije imao niti prije, pitali su nas. sa tim za čudo nismo imali problema.
kada mu bude loše i povraća sukrvicu, jede pileća prsa 3 dana (kuglice tada ne smije), nekada dobije injekcije, a nekada se samo smiri. veterinari znaju za problem pa mi daju i upute preko tel, dal su injekcije potrebne ili ne.

Ari puno puta jede travu i ne povraća. tako da, po njemu, nije pravilo ako ju jede da mu nije dobro.

lanna, a kada je Ari osljepio i zašto?

mislim da je mrana genetska jer mu i brat ima, nalazi su u redu. odjednom mu se javilo... skužila sam prije (dok se još nije vidjelo) da po noći se zna spotaknuti, pa oguliti njuškicu, zaletavao se u pse, znao ih pogaziti... mislila sam, kako je blentav, da ne gleda i samo ide... lijevo oko je počelo prije negdje 2 god, a prije god. dana i desno. sad su potpuno mutne i nikaj više ne vidi.

A micek mali....jel se naučio na takvo stanje? Kako podnosi to?

pročitaj moj 1. post gore, da se ne ponavljam

I Thor ima mrenu ali on još ipak vidi ne tako dobro ali se snalazi.Raspitivala sam se o tome i navodno kod psa da operacija mrene nije tako uspješna bar kod nas. Tako da što se tiče toga ja ništa ne poduzimam.

I Thor ima mrenu ali on još ipak vidi ne tako dobro ali se snalazi.Raspitivala sam se o tome i navodno kod psa da operacija mrene nije tako uspješna bar kod nas. Tako da što se tiče toga ja ništa ne poduzimam.
ja koristim kapi Antikataraktikum. to su kapi i za ljude, normalno ih kupim u ljekani. prepisao nam ih je oftalmolog. mislim da usporavaju razvoj bolesti. pa mu možeš kapati, nikaj mu neće biti. samo treba pratiti kako reagira prvih par dana jer ne reagiraju svi isto na isti lijek. ali nikaj mu se ne može dogoditi.

Hvala kupit ću ali koliko kapi dnevno u svako oko ?

ovak, rekli su da kapamo 3 puta dnevno po 2 kapi u svako oko. tako sam kapala 3 mj. i onda je rekao da više nema smisla, sad operacija ili nikaj. nastavila sam mu kapati, ali mu sada kapam samo navečer po 3-4 kapi, koliko mi iscuri. ne držim se više uputa, samo da mu bar nekaj kapam, ionako neće biti bolje...

onda ako ćeš mu kupiti, par dana gledaj da li možda jače trepće (može ga svrbiti ili peći), da li pokazuje nekakve promjene nakon kapanja... uglavnom, da li reagira na kapi i drugačije se ponaša nego inače. ako primijetiš neke promjene, prestani mu kapati, za svaki slučaj.

mrena je prvenstveno kirurška bolest, tako da ne očekuješ da će ozdraviti (ozdrave od kapi u 1% slučajeva). bude mu samo usporilo razvoj katarakte.

Da znam da mu neće proći od kapanja to je isto kao i kod ljudi samo usporava .

A, jadni miceki mali...to mi je tak tužno kad je slijep....

Naš Piki je imao mrenu, plavo oko...ali se do duge starosti dobro držao i nije mu se toliko razvila da bi oslijepio...sam je bio onak, ko deda slabovidan..